Од 17. марта 2020. када је због пандемије вируса КОВИД 19 проглашено ванредно стање у нашој земљи, и када су се затвориле школске зграде, отворила сам за моје ђаке, моје 3-1, учионицу на даљину путем апликације Дискорд, коју гејмери користе за комуникацију током играња видео игрица. Родитељи су ме подржали. Нисам знала како ће све то изгледати. И родитељи и деца су веровали у мене. Подржавали ме у свему. Испрва је било техничких проблема, а после смо се навикли. Као у правој учионици решавали су се задаци, читала поезија, рађали се нови стихови, правили се колачи, ређали се разломци и рачунске операције, певале се песме и стварале паметне фасцикле, украшавали цртежи. Било је и шале, смеха, питања, одговора, играња, заједничког уживо гледања. Направила сам канале по предметима, као и канал за домаће задатке и питања. Посебан канал "генерал" предала сам мојим ђацима да се међусобно дописују док не почне час. Небројено пута су ме насмејали њихови међусобни разговори.
Завршавамо наставу 16. јуна. Много смо научили на Дискорду. Сви. И деца и родитељи и ја. Заједно смо расли. научили смо да верујемо, а највише да можемо све ако смо сложни и заједно. 😍
Завршавамо наставу 16. јуна. Много смо научили на Дискорду. Сви. И деца и родитељи и ја. Заједно смо расли. научили смо да верујемо, а највише да можемо све ако смо сложни и заједно. 😍